ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА ГОДИНА "ДЕРВЕНТСКОГ ЛИСТА"
МАРАТОНАЦ ТРЧИ КА СТОТОМ КРУГУ
У историји Дервенте, стотинама година мјереној, грађеној трудом бројних генерација и исто тако бројним ратовима унакаженој, у сваком раздобљу, ма како тегобно вријеме бијаше, бљеснуо би понеки бриљантан домет стваралачког духа који је потомке обасјавао сазнањем да су им ту коријени и знамења, и традиција и будућност. А било је, и те како, упркос суровим балканским условима у којима су се баш овдје, на обалама Укрине, сусретали, сударали и жестоко сатирали Исток и Запад. У рјеђим интервалима мира опет су се овдје, на вишевјековном разбојишту, надметали у стваралаштву, у дометима духа,исти тај Исток и Запад, црпећи из дубоких, прадавних коријена снагу и машту којом ће једни друге надвисити. Тако су у овом граду зидани и рушени репрезентативни објекти, а они што преосташе само су дјелић наше историје. А она памти да је баш овуда, обалама Укрине, протутњала прва жељезничка локомотива у Босни и Херцеговини, поодавно смо славили више од сто година дервентске болнице, школе још једва памте прадавне почетке, фабрички димњак'' Укрине'' старији је од бројних европских држава, да не бројимо ове новокомпоноване....
Па је тако,прије више од девет деценија,у вријеме када је изграђена и дервентска гимназија, немирни стваралачки дух наших предака срочио и први број ''Дервентског листа'' који је 12. децембра 1912. године изашао из дервентске Народне штампарије.
Било је, дакле, и тада довољно људи од знања и звања, жељних да у вијеку општег напретка буду међу пионирима и зачетницима бољег и љепшег, школованих и оних којима је требало помоћи да до знања и сазнања о том бољем, о сутра, стигну и путем писане ријечи. А једном засијано сјеме сазнања, потребе да се јавно, пред цијелом општином, говори о народним пословима и потребама, клијало је увијек изнова, свих девет и кусур деценија, упркос недаћама, сатрапима, душманима и тиранима који су се својски, свом снагом зла које су овуда проносили, трудили да затру најприје јавну ријеч ако она није у њихову корист. Јер,како најстарија света књига каже, у почетку бијаше ријеч. И ако њу поништиш, затро си и човјека и његово дјело.
Није, додуше, само овај лист покушавао да јавности презентује све домете дервентске свакодневице, или да упире прстом у проблеме који су тиштали све људе којима је овдје било огњиште. У вријеме правог процвата Дервенте, између два свјетска рата, у овом граду су свјетло дана угледали и други листови, са другачијим виђењима, али са истом потребом да помогну своме граду и његовим житељима. Тако се, на примјер, међу Дервенћанима нашла и ''Посавина'', па ''Наша смотра'' онда радикални лист ''Босанац'', па и хумористички, како се сами назваше ''локо-гњаваторски'', лист ''Бургија'' према коме власт није била ни мало благонаклона. Па су га по кратком поступку смјестили у историју, гдје су завршили и новински покушаји '' Босанца'', ''Посавине'' и ''Наше смотре''.
''Дервентски лист'', пак, опстајао је, враћао се као феникс, иако су и њега власти, и то у свим режимима које овај град памти, давиле, забрањивале, укидале и пресељавале. Јер, мали, духом малецки људи, чије су огромне нездраве амбиције увијек у трагичном нескладу са њиховим скромним могућностима, одувијек су спремни да поткопају, срозају и разједају све што нису кадри да досегну ни умом нити културом. Али, и када су рушили оно што не могу да разумију, нису постајали већи или значајнији. Само је тада све било ближе њима – приземније, па су, касније, паметнији и цивилизованији морали да почињу испочетка. Зато су, у правилу, редовно насртали и на ''Дервентски лист''.
Но, у одбрану човјека, па и овог листа, у свакој генерацији Дервенћана, сањари и визионари, народни предводници и браниоци најприје су се лаћали најубојитијег оружја – ријечи.
Када се, на жалост, морало, при руци је била и пушка, али РИЈЕЧ – Божији дар човјеку, била је прва и најбоља одбрана, најчвршћи грудобран и најстабилнији темељ. Зато је и ''Дервентски лист'', и поред невоља и ратова, а и након ратова, увијек опет био међу Дервенћанима.
Док су се, широм Балкана, рађали и гасили, с помпом најављивали и нечујно нестајали бројни листови и часописи, амбициозни и превратнички, надмени и искључиви, жељни, наводно, да из темеља мијењају све око себе, ''Дервентски лист'' је, достојанствено као што позне године некоме налажу, толерантно како би било добро да се овдје живи, биљежио историју, анимирао и објашњавао када је требало. Можда баш зато, јер увијек је био отворен за све идеје, за другачије, јер није затварао странице пред добронамјерним који су стварност поимали нешто другачије од актуелне власти, а будућност назирали у ведријим тоновима, ''Дервентски лист'' био је лист свих Дервенћана. И зато је остао и опстао. Био је увијек наша заједничка ријеч и бранио је право сваког добронамјерног човјека да јавно износи свој суд о свему што нам се збива.
Вјероватно зато овај новински маратонац трчи данас свој деведесет шести круг.
Драшко ОДИЋ
