Мед од маслачка, сок од трнине и пекмез од смокве само су дио сласне и мирисне понуде коју Нада Вучковић припрема према старим и испробаним рецептима, а који се врло често нађу и на трпезама многих домаћинстава у граду на Укрини.
Припрема домаћих сокова, чајева и пекмеза изискује доста времена и стрпљења, каже Вучковићева, али су с друге стране укус, мирис и квалитет производа насталих искључиво од природних састојака, јединствени.
Вучковићева каже да је припрема природних сокова, чајева и џемова хоби којем се посветила прије више од деценију, а традиционалне рецепте усвојила је од мајке.
– Интензивније сам се посветила производњи сокова и пекмеза од природних састојака прије десетак година, а од малих ногу сам помагала мајци у тим пословима, те могу рећи да ми је она и усадила љубав према овом хобију. Према њеним рецептима и припремам све производе – рекла је Вучковићева додавши да је најприје сокове и пекмезе правила од шипка.
– Шипак ми је био најдоступнији од свих биљака, а касније сам увела трнину, шљиву, дуњу и остале биљке које успијевају на нашим просторима, а доста сам их користила и за чај. Љубав према цијелом том процесу израде нагнала ме и да експериментишем, те сам се опробала и у припреми меда од маслачка и пекмеза од смокве, за шта нисам имала рецепт, него сам сама осмислила начин припреме – објаснила је Вучковићева.
Додаје да је најзахтјевнији дио припреме домаћих сластица прикупљање плодова воћа и биља, а у томе јој помажу кћерка и унук.
– Плодове прикупљам у селу, али и у граду, а често ми друштво праве кћерка и унук. Трнине и шипак прикупљам у граду, у близини шума, а по шљиве идем у Бијело Брдо на плантажу, гдје током сезоне берем воће. С временом, све више само почела да уживам у убирању плодова. Често заједно са кћерком и унуком кувам пекмез или правим сок, а с обзиром да то радим у нашем дому традиција коју носи овај хоби нас и окупља – објаснила је она додавши да иако је прикупљање трнине најмукотрпније, сок од те биљке је најтраженији.
– Сок од трнине правим по поруџбини и он је најтраженији. Како би ови производи били не само укусни, већ и пријемчивији оку, мој унук је дошао на идеју да израдимо украсне крпице за тегле – истакла је Вучковићева.
Рукотворине
Поред производа од воћа и биљака, Нада Вучковић је и активна чланица Удружења жена „Дервента“, у којем је почела да усавршава технике плетења.
– Што се тиче плетења, ја сам то и раније радила, а под окриљем удружења почела сам да усавршавам технике и израђујем друге рукотворине. Шалове и капице сам и раније плела од посебне вуне, која је много тања од оне која се иначе користи за плетење, а коју ми је доносила пријатељица из Београда,. Другим радионицама, као што су декупаж и везење овладала сам по учлањењу, а усавршила сам и додатне технике, као што је израда украсних корпица – казала је она.