ДруштвоИЗДВОЈЕНО

У Москви усавршава модни дизајн

Сама помисао на живот у Москви, метрополи која броји више од 15 милиона становника, представљала ми је изазов, али врло брзо сам успјела да се ухватим у коштац са великим градом и посветим се усавршавању у области модног дизајна.

Казала је то двадесетчетворогодишња Дервенћанка Данијела Стојаковић, која је по завршеним основним академским студијама на београдској Политехници, смјер Модни дизајн производа од коже, образовање и усавршавање у области технологије обуће, наставила у главном граду Русије, у који се, како каже, заљубила већ први првој посјети.

– Модни дизајн је област која ме одувијек занимала и због тога је мој избор при избору студија била управо ова бранша. Студијски програм који сам похађала у Београду подразумијевао је дизајнирање, моделирање и технолошки процес обраде обуће, конфекције и галантерије. На пракси сам креирала и израдила свој први модел и већ тада сам знала да ћу да наставим да се бавим овом струком. Због тога сам трагала за могућношћу да академско усавршавање наставим у иностранству – рекла је Стојаковићева додајући да је избор „пао“ на Русију.

– У жељи да се што прије вратим у Русију дипломирала сам прва у генерацији и два дана послије дипломирања отпутовала сам у Москву, гдје сам постала студент Државног руског универзитета. Сама помисао на живот у Москви, метрополи која броји више од 15 милиона становника, представљала ми је изазов, али је услиједило позитивно искуство – казала је ова амбициозна дјевојка.

Пријем који је имала од стране локалног становништва и колега са студија, различитих националности, само је додатно учврстило њену жељу да се усавршава у главном граду Руске Федерације.

– С обзиром да је свим страним студентима којим је неопходно учење језика за постизање нивоа који је потребан за студирање омогућена једна година на такозваном припремном факултету, свакодневно сам била у мултинационалном окружењу, те сам поред учења језика, културе, традиције, историје и географије Русије, имала прилику да се упознам и са другим земљама кроз њихове становнике и на тај начин проширим видике – рекла је ова Дервенћанка.

Животу у руској престоници, према њеним ријечима, није се тешко прилагодити с обзиром да су људи сусретљиви и да су основне ствари као што је доступност информација и организација јавног транспорта, доста олакшани.

– У Москви је све поједностављено ни за мој појам живота у великом граду, он је неочекивано чист и сигуран, јер су полицијски службеници и камере на сваком „ћошку“.  Наравно, у почетку ми је била тешка и сама спознаја да сам удаљена више од двије хиљаде километара од мојих најближих, као и да је систем школства другачији, то јесте да постоје само два испитна рока и да су оцјене уређене у систему од три до пет. Срећом, брзо сам превазишла те разлике и препустила се добрим странама које могу да извучем из тог искуства – објаснила је Стојаковићева.

Поред широких интересовања у којима се окушала ова Дервенћанка, покренула је и виртуелну студентску организацију „Per aspera ad astra“ која студентима нуди информације о актуелним конкурсима за студије и праксе у иностранству, као и програмима размјене студената са циљем мотивисања младих људи на усавршавање и могућности које се пружају стицањем искуства у иностранству.

Накит

Ова креативна Дервенћанка истакла је и љубав коју гаји према накиту, тачније минђушама.

– Обожавам да носим минђуше и схватила сам колико су ми те ситнице заправо важне, када су ми скоро сви пријатељи за један рођендан поклонили минђуше, јер обожавам да их носим. Још током студирања, почела сам да правим накит од рециклираног материјала, а касније сам израђивала накит од полимерне глине. Фотографије својих рукотворина објављивала сам на „инстаграму“, те су за само неколико мјесеци, моје минђуше доспјеле, између осталих, и у Грчку и САД – казала је Стојаковићева.

Фолклор

Стојаковићева је као један од најважнијих области свог живота навела окренутост очувању традиције кроз фолклор.

– Веома важан фактор који је утицао на мене и којем сам јако посвећена, јесте фолклор. У Дервенти сам била члан КУДМ-а „Босиљак“, а по доласку у Београд, наставила сам да играм под окриљем КУД-а „Градимир“. Као формиран играч своју фолклорну надоградњу наставила сам и у Москви, као тренер у КУД-у „Завичај“ – рекла је Стојаковићева захваливши се свим руководиоцима и професорима који су јој усадили љубав према очувању традиције, а међу њима је руководство КУДМ-а „Босиљак“, те професор Гордан Јелисић, који је током средњошколског образовања одиграо важну улогу мотиватора.

Related posts

БИВШИ ЛОГОРАШИ ПРОСЛАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ

admin

Пчелари прикупили корисне савјете

admin

ХЕРОЈСКА БОРБА КРУНИСАНА СЛОБОДОМ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još