Derventski list
Друштво

КРАТАК СВАКИ ДАН ПРОВЕДЕН
УЗ ВОДУ И РИБОЛОВ

Љубав према води и риболову окупила је око 450 аласа у Спортско – риболовно друштво „Укрина“, које је, осим по постизању запажених резултата на такмичењима, познато и по солидарности, слози и пријатељству међу члановима.

Вријеме поред ријеке најбрже пролази, а уз рибарски штап и мамац, те добро друштво, сваки дан уз воду је прекратак, кажу риболовци. Риболовом се, познато је већ, лако „заразе“ све генерације, а онај ко једном узме штап у руке, ријетко га се одрекне.

Предсједник СРД „Укрина“ Никола Стринић каже да је бављење риболовом за њега нормална ствар, јер је одрастао поред Укрине.

– Онај ко истински воли воду и природу и ко једном узме штап у руке, тешко ће га оставити и мале су шансе да неће постати риболовац. Све генерације се баве риболовом, али могу да кажем да ипак највише има пензионера. Имамо и млађих чланова, али у посљедње вријеме све је мањи број заинтересованих за школу риболова. Сматрам да би школе и родитељи требало да се више да подстичу дјецу да заволе овај занимљиви хоби – казао је Стринић.

Према његовим ријечима, у дугогодишњем риболовном „стажу“ било је и згода и незгода. Ипак, међу најупечатљивијим тренуцима, у сјећању ће му остати ноћ када је помагао колеги да из ријеке извуче сома тешког 29 килограма.

Да је у риболову најважније дружење, слаже се и Милан Нединић, који је члан СРД „Укрина“ од 1991. године.

– Истина је да риболов опушта човјека, али и дружење је незаобилазан фактор. Осим тога, трудимо се да учинимо и нешто корисно за нашу околину, па поводом Дана планете Земље и Свјетског дана вода редовно организујемо акције чишћења и уређења обала ријеке Укрине. Из године у годину, нажалост, одзив грађана је мањи, тако да се све свело на риболовце – рекао је Нединић додајући да чистоћу и изглед ријеке и плажа нарушавају несавјесни грађани, бацајући разноразни отпад.

Члан овог удружења дуже од три деценије је и Сретко Николић, који се, како каже, још као дјечак риболовом почео бавити прије шездесетак година.

– Кад сам био дијете, чувао сам стоку поред ријеке и свакодневно гледао рибу и дивио се љепоти воде. Тако сам и пожелио да почнем ловити рибу, само што је у то вријеме све било примитивно, па сам за пецање користио љесков штап, са концем украденим од мајке, а удицу сам правио од иглице која је држала листове у свесци. Дакле, то је била моја опрема за риболов, све док нисам био у могућности да купим силк и праву удицу – присјетио се Николић.

Он је додао да је некада на Укрини било много млинова, па самим тим и доста рибе у њиховој близини.

– Толико обожавам воду и уопште природу да ми боравак поред воде једноставно даје снагу и одржава ме у животу. Ми, спортски риболовци, имамо прилику да кроз разна такмичења обиђемо БиХ – додао је Николић.

Још једном риболовцу, рибарење се „увукло под кожу. С обзиром да је рођен поред воде у Беглуцима Фикрет Ибрић пецање воли од малих ногу, а риболовом се озбиљно бави од 1965. године.

– Замолио бих све риболовце да након пецања, односно, боравка у природи, не остављају смеће за собом. Важно је да се сви понашамо домаћински – истиче Ибрић чији је риболовачи стаж препун трофеја, од сома тешког 35 килограма, до шарана од 14,5 кг.

Као мајстор риболовног заната међу колегама издваја се Саја Видовић, надалеко позната по брзини у риболову.

– На једном такмичењу у минути сам успјела уловити 29 кедера. Што се тиче тежине улова, могу се похвалити да сам на Модрацу уловила кедер тежак 9,7 килограма, што је уједно и мој рекорд када је у питању ова врста рибе – истакла је Видовићева додајући да јој је од многобројних признања које је као риболовац заслужила, ипак драже дружење са колегама.

Њени резултати су је два пута довели до учешћа на такмичењу највишег ранга, а то је „Јадранско – подунавски куп“. Током свог стажа имала је, каже многе згоде и незгоде.

– Током републичког такмичења у Градишци, усљед брзине пецања рибе почела сам рибу враћати у воду, умјесто да је стављам у чуварицу. Од велике брзине и журбе, човјек се збуни и једноставно не може контролисати своје покрете – испричала је Видовићева.

Један од 48 рибочувара у Републици Српској, рибочувар у СРД „Укрина“ Драженко Пилиповић, обављајући свој посао сусреће се са разним ситуацијама.

– Често су присутни одређени проблеми на терену, људи експлоатишу шљунак, ваде абонс, режу дрва, незаконито лове и изловљавају. Нажалост, увијек има оних који размишљају само о томе како да бесправно остваре корист, али срећом има и истинских љубитеља природе – рекао је Пилиповић.

„Вашарски куп“

Иако током године организују бројна такмичења, за СРД „Укрина“ посебно је важан „Вашарски куп“, када се уз ријеку у празничне дане, окупе најбољи аласи. Овогодишњи куп биће одржан 25. августа.

СЛИЧНИ АРТИКЛИ

РАД УЧЕНИЦЕ ИЗ ОСИЊЕ
МЕЂУ ПЕТ НАЈБОЉИХ У РС

Derventski List

БАЗАР У ОШ “19. АПРИЛ”
ОДУШЕВИО ПОСЈЕТИОЦЕ

Derventski List

ИТ стручњаци “на цијени”
у свим областима

Derventski List