Derventski list
Друштво

ХЉЕБНО ЖИТО ДОМИНИРА
У ЈЕСЕЊОЈ СЈЕТВИ

Сјетва озимих култура на парцелама широм општине у пуном је јеку, а ратари истичу да ће и ове јесени највише ораница бити под хљебним житом.

С обзиром да је јесења сјетва условљена бербом кукуруза, који је ове јесени са њива „сишао“ нешто касније, те временским приликама које нису дале да радови у пољу почну на вријеме, сјетва касни. Пољопривредници се надају да ће успјети да засију планиране површине у предвиђеном року.

Из „Пољопривредника“ кажу да их је киша донекле омела у сјетви пшенице, али да без обзира на то очекују добар квалитет.

– Ми смо, прије кишног времена, већ били одрадили пола посла. План је да пшеницом покријемо око 1.800 хектара и већ се земљиште мало оциједило, те смо наставили посао и имамо још близу 800 хектара да посијемо – казао је директор „Пољопривредника“ Златко Микеревић.

Вујичићи из Бишње ове јесени обрађују око 350 дунума, што је за нијансу мање него протеклих година, а највише ораница биће под пшеницом и то 250 дунума, док ће јечам и тритикале бити засијани на по 50 дунума.

– Имам фарму крава музара и све што посијем искључиво је за властите прехране стоке – објашњава Рајко Вујичић те додаје да се без подстицаја не би могло функционисати.

– Подстицаји се редовно исплаћују и то је оно што пољопривреду одржава на ногама – казао је истичући да у прилог сјетви иде и јефтиније гориву у односу на прошлу годину.

– Цијене осталог репроматеријала остале су на прошлогодишњем нивоу – рекао је Вујичић.

Пољопривредни произвођач из Велике Сочанице Жељко Лазаревић још увијек бере кукуруз. Додаје да је у овом периоду пшеница већ требало да буде у земљи, али да је киша у претходном периоду пролонгирала сјетву.

– Иако обрађујемо тек око 30 дунума земље за јесењу сјетву, евидентно је да сви послови ове године касне – рекао је Лазаревић.

Радивоје Марјановић тврди да пшеница изискује озбиљна улагања која, без помоћи у виду подстицаја и регресираног дизела, све мање пољопривредника може да издвоји.

– За један хектар, потребно је отприлике 30 килограма пшенице што кошта 240 марака. За прву прихрану потребно је издвојити 210 марака. Орање по хектару се плаћа 200 марака, док за фрезање треба издвојити 300 марака. У обзир се треба узети и заштита од племењаче, још једна прихрана, те вршај што, кад се подвуче црта, све укупно кошта близу двије хиљаде КМ по хектару – казао је он додајући да пшеницу сије за своје потребе, а оно што претекне, понуди за продају.

У Републици Српској ће, како је наведено у Информацији о заснивању новог производног циклуса у 2020/2021. години, пшеницом бити засијано 41.197 хектара, што је мање него лани, док збирних података за јесењу сјетву у Дервенти, нема.

Подстицаји

Пољопривредници и ове године могу рачунати на подршку институција, а из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС наводе да ће, између осталог, бити исплаћивани редовни подстицаји, али и регрес за дизел гориво у висини 0,60 КМ по литру, као и подстицај за производњу меркантилне пшенице у висини од 300 КМ по хектару.

СЛИЧНИ АРТИКЛИ

Родољубиви стихови
представљени у Дервенти

Derventski List

Почиње упис
у средње школе

Derventski List

НОВА НАРЕДБА О
РЕГУЛИСАЊУ РАДА У ДЕРВЕНТИ

Derventski List