Derventski list
ИЗДВОЈЕНО Култура

Ко отвори срце за традиционалну
музику увијек јој се враћа

Било је потребно много муке, рада, истраживања и концентрисања да људи уопште дају прилику традиционалној музици, али када једном отворе срце за њу, онда јој се увијек враћају, јер се она и у данашње вријеме, када је све инстант и краткотрајно, одупире својом универзалношћу и свевременошћу.

Казала је то у интервјуу Дервентском листу умјетнички руководилац десеточлане етно – групе „Траг“ Валентина Милекић Ковачић која ће се вечерас у Старој цркви у Српској вароши представити дервентској публици. Група, коју карактерише његовање традиционалне музике у комбинацији са савременим формама, ове године прославља 18 година рада, а у том периоду од заборава су отргнули прегршт народних пјесама у које су уткали модерне ноте.

На чему тренутно радите и можемо ли ускоро очекивати новитете из ваше „музичке кухиње“?

– Први дан 2021. године отворили смо промоцијом прве пјесме и спота са албума „Траг и пријатељи“ на којем смо стрпљиво и предано радили готово пет година. На албуму је сабрано 13 пјесама из различитих дијелова Балкана, а настао је из љубави и хемије са нашим гостима, пријатељима. То су музичари из наше земље, региона, али и удаљених дијелова свијета који се на различите начине баве традиционалном музиком и управо кроз заједничке аранжмане жељели смо показати то јединство различитости. Оно што нам је свима заједничко јесте љубав према музици и традицији, а посебно према традиционалном балканском мелосу који је права ризница љепоте и разноликости. Током рада на овом пројекту наша музичка породица се обогатила новим искуствима, али и пријатељствима из којих је потекла музика.

Тренутно су у припреми још два спота, који ће, ако Бог да, ускоро бити објављени. Први је за црногорску пјесму „Ој ђевојко Милијана“, на којој је наша гошћа невјероватна дјевојка, гусларка Бојана Пековић из Крушевца, која тренутно студира етномузикологију у Хелсинкију. Спреман је и сценариј за пјесму „Тамна ноћи“, на којој нам гостује веома талентовани и познати перкусиониста из Алепа у Сирији, Хади Хрекес.

Колико је у данашње вријеме тешко истрајати у мисији очувања од заборава традиционалне музике као вида народног предања?

– „Траг“ је ансамбл који његује традиционалну музику Балкана, комбинујући је са савременим формама и другачијим жанровима. Сматрамо да је народна пјесма жива материја која се преноси с генерације на генерацију и да свако покољење треба да утка у њу дашак свога времена. Свих ових година наша мисија је иста – да пронађемо старе, већ помало заборављене народне пјесме и обрадимо их кроз модерне аранжмане. То није нимало лак задатак, јер подразумијева дуготрајно и мукотрпно трагање за оном правом пјесмом, која има потенцијал да се аранжира на модеран начин, а затим је ту „скидање“ деценијске, понекад и вијековне прашине са ње. Прављење модерног аранжмана за овакву врсту музике изискује изграђен и рафинисан естетски укус, познавање другачијих врста музике, али и добар осјећај мјере, како би се у новом руху сачувало оно исконско и традиционално.

Када смо почињали, ова музика није била популарна у нашој земљи, чак су постојале и предсрасуде. Нас десетак младих ентузијаста и заљубљеника у народни мелос пркосило је модерним трендовима наших генерација и слушало музику која је у то врјеме сматрана застарјелом и превазиђеном.  Вјеровали смо да ова музика, и уопште наша народна баштина, има невјероватан потенцијал и вриједност којом треба да се представимо свијету. Стајало нас је то много муке, рада, истраживања и концертирања да људи уопште дају прилику оваквој музици, али кад једном отворе срце за њу, онда јој се увијек враћају, јер се она и у данашње вријеме, када је све инстант и крткотрајно, одупире својом универзалношћу и свевременошћу.

Вечерас ћете наступити у Дервенти. Да ли сте упознати са богатом историјом изворне музике по којој је, између осталог, наш град препознатљив?

– Мислим да нам је ово први цјеловечерњи концерт у Дервенти, иако смо и раније долазили у ваш град. Дервента нам је свакако позната, између осталог, по својој специфичној изворној музици, која је дакако и на нас одувијек остављала утисак.

Да ли је у вашем музичком опусу заступљена и музика карактеристична за дервентски или посавски крај?

– „Траг“ његује традиционалну музику различитих дијелова Балкана. Најпоноснији смо, свакако, на пјесме из наших крајева. На новом албуму то су пјесме „Кад запјевам ја и сеја мила“ из Книнске Крајине и „Ајмо моје сеје поиграти“ из Санског Моста. С обзиром на то да су у изворним извођењима у којима су забиљежене пјесме овог типа ријетко имале инструменталну пратњу, оне су уједно биле и највећи изазов у аранжманском смислу. И на прва два албума музика из Републике Српске заузимала је посебно мјесто с обзиром на то да су етномузиколошка истраживања Лијевча поља, одакле је наша група и потекла, рађена прије десетак година. Врло активно смо пратили рад етномузиколога и захваљујући томе пјесме из Лијевча и Посавине које су том приликом пронађене већ 2013. изашле су на нашем албуму „Завјештање“. Пјесме из Дервенте, нажалост, још увијек немамо на репертоару, али уколико пронађемо неку која би нас инспирисала да урадимо модерни аранжман, врло радо ћемо је обрадити.

Рад у вријеме пандемије

Како сте искористили протекли период који је обиљежила пандемија корона вируса с обзиром да наступи нису били могући?

– Пошаст која нас је прошле године задесила трајно је промијенила не само наше навике и активности, него и начин размишљања. Као и свака велика промјена, пандемија је изискивала да се преиспитамо, загледамо у себе и пресложимо приоритете. „Траг“ је морао да откаже бројне концерте, турнеје, планове, али то је коначно отворило и ослободило вријеме и простор да се заврши давно започети албум, осмисле неке нове пјесме, припреме сценарији за спотове, среди архива, да се свако посвети свом индивидуалном вјежбању и развоју. Поред тога свега, била је то година коју смо посветили, прије свега, нашим породицама које почесто трпе због наших бројних концерата и обавеза. Међутим, све ово вријеме неописиво нам недостаје заједничко музицирање и живи контакт с публиком, онај флуид који настаје тек на сцени.

СЛИЧНИ АРТИКЛИ

ДЕРВЕНЋАНКА ХТЈЕЛА ДА
СКОЧИ СА НОВОГ МОСТА

Derventski List

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПОБЈЕДЕ
НАД ФАШИЗМОМ

Derventski List

УПИС УЧЕНИКА У СРЕДЊЕ
ШКОЛЕ ИДУЋЕ СЕДМИЦЕ

Derventski List