ИЗДВОЈЕНОНовости

НАЈВИШЕ РАСПРАВЕ О РАЗВОЈУ СПОРТА И СТАЊУ БЕЗБЈЕДНОСТИ

На првој овогодишњој сједници Скупштине општине Дервента одборници су усвојили Програм заједничке комуналне потрошње за чију реализацију је предвиђено 645.300 марака, као и Програм развоја спорта општине Дервента за период 2019-2023. година, о којем се водила опширна расправа.

Иако је документ усвојен, током расправе су се махом измјењивале критике на рачун програма којим би требало да буде дефинисана траса развоја дервентског спорта.

СПОРT

Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Славен Пашалић објаснио одборницима да је категоризација која се првобитно налазила у документу избачена, како не би морали да мијењају програм сваки пут када се оснује неки нови спортски колектив, те да ће категоризација бити усвојена у предстојећем периоду као посебан документ.

Шеф Клуба одборника ПДП-а Мирко Петрић истакао да је жеља свих да се спорт развија, али да је преамбициозан план да се 30 одсто становништва бави спортом, а да је реално очекивати до три до пет одсто, узимајући у обзир старосну структуру. Додао је да дјецу која се баве спортом треба наградити, а родитеље растеретити учешћа у плаћању тренинга, опреме и осталих неопходних елемената како би спорт био доступан свим категоријама становништва.

Одборник Радован Пазуревић (СНСД) је оцијенио да је бављење спортом врло битно, те да сматра да због тога и родитељи треба да понесу жртву када је у питању куповина опреме и да дају свој допринос јер ништа не оплемењује као спорт.

– Волио бих да је овај програм другачији и квалитетнији јер мислим да је требало одредити људе, програм и идеје које треба подржати, одредити носиоце развоја и средства. Подржаћу овај програм само због партијске дисциплине – рекао је Пазуревић.

Шеф Клуба посланика СНСД-а и члан Савјета за развој спорта Скупштине општине Денис Пијетловић истакао је да је документ требало да буде озбиљнији, те подсјетио да локална заједница издваја значајна средства, која чине око пет одсто општинског буџета за спорт, а његов партијски колега Славко Томаш рекао је да се ради о пола милиона марака годишње, што немају ни много већи градови у Српској. И они су, као и Владо Ковачевић (СДС) указали на мањкавости документа, али да овај програм треба грађанима, посебно дјеци.

У дискусију се укључио и замјеник начелника општине Синиша Јефтић који се сложио да би програм могао бити бољи, али да су све сугестије добронамјерне.

  • Без обзира колико је неки документ добар, питање је колико је примјењив у пракси. Општина је много тога урадила коректним односом према спорту, нарочито по питању изградње спортске инфраструктуре и у граду и у селима и створени су услови који нас воде напријед. Али, не треба бјежати од слабости. Средства која улажемо нису мала, слажем се да родитељи не треба да плаћају толико опреме и слично и због тога мислим да треба повећати контролу трошења средстава. Треба дати шансу свима, а подржати одговорне и резултати ће доћи. Инфраструктуру имамо, кадрови су добри и треба да све то имамо у виду – рекао је Јефтић истичући да се готово и не спомиње да грантови за спортске клубове буду исплаћени до 5. у мјесецу, што није случај у већини општина и градова у БиХ.

Потпредсједник Скупштине општине Славен Гојковић, испред Клуба одборника СП-ДНС укључио се у расправу и истакао да озбиљан план развоја спорта не може да сачини један човјек, него радна група.

На крају дискусије начелник одјељења Пашалић је рекао да су све информације у програму тачне, да су одређени главни приоритети и мјере које треба предузети како би се спорт даље развијао, те је усаглашено је да се о документу гласа, с тим да се за сваку годину доноси краткорочни план развоја.

БЕЗБЈЕДНОСТ

Опширна дискусија водила се и о стању јавног реда и мира, безбједности грађана и имовине у прошлој години, коју је започео одборник СНСД-а Славиша Ђураш констатујући да је забиљежен пораст кривичних дјела, а посебно се осврнуо на стање безбједности у близини средњошколског центра и ОШ „19. април“.

-У кафићима код тих школа опажено је коришћење наргиле и опијата и то међу малољетницима, а било и случајева да ученици падају у несвијест на улици. Морам да упитам шта се по том питању може урадити и на који начин то контролисати – упитао је Ђураш позивајући на бољу сарадњу општинске и полицијске органе.

Са констатацијом о коришћењу наргила у кафићима сложио се и Денис Пијетловић, те је позвао надлежне у полицији да радар поставе и у другим улицама, с обзиром на то да је он постављен само у Жељезничкој улици. У дискусију се, као грађанин, укључила и начелник Одјељења за просторно уређење Љубица Бећаревић истичући да као станар зграде у близини школа ништа није могла да учини код надлежних органа, због чега је одлучила да пошаље допис надлежном министарству.

  • У тим локалима се дешавају лоше ствари и по омладину, али и по станаре, користе се ко зна каква средства, музика је прегласна, понекад се закључају доле у кафић и након истека радног времена па пијанче до два или три часа иза поноћи, а када год назовем полицију добијем одговор да то није ремећење јавног реда. Истина, нису сви локали исти и проблеми долазе стално од истих људи, због чега сам спремила тај допис и реаговаћу на тај начин – рекла је Бећаревићева.

О безбједности пјешака, нарочито на магистралним путевима говорио је одборник СДС-а Перо Ђурић, истакавши да полиција и општина треба да покрену иницијативу да се на тим мјестима обиљеже пјешачки прелазе.

  • Већ неколико пута указујем на проблем пјешака у улици 16. крајишке бригаде, а требало би изаћи на терен и идентификовати сва мјеста на којима је потребан пјешачки прелаз. Такође, сматрам да би требало да донесемо одлуку о забрани коришћења наргила – рекао је Ђурић предложивши да се на проблематична мјеста поставе камере и радари као мјера која би побољшала безбједносну ситуацију.

На проблем пјешачких прелаза и проблеме пјешака указао је и начелник Одјељења за стамбено-комуналне послове Горан Јевтић рекавши да је то у надлежности „Путева Српске“, који често не разумију реалне проблеме.

  • Ми смо проблем пјешака у улици 16. крајишке одлучили да рјешавамо сами и у приједлогу капиталног буџета ће бити пројекат изградње тротоара до мотела „Двор“. Ипак, имамо проблем у Улици Светог Саве, гдје имамо паркинге, знакове за забрану паркирања и заустављања, али не знам коме смо их градили. Аутомобили су стално ту паркирани и дјеца не могу да иду тротоаром, зканови се сваки викенд уништавају, ограда је комплетно однесена, ауто је налетјело на њу, али нико никад не зна ко су починиоци и они никад нису кажњени – додао је Јевтић.

Иако сматра да је казна најбољи механизам за борбу против тога, Радован Пазуревић предложио је да се првенствено превентивно дјелује, а Славко Томаш истакао је да сви треба да дају свој допринос сарађујући са полицијом, која све те послове не може да обави сама.

Након исцрпних дискусија и бројних питања начелник Полицијске станице Дервента Бранко Грабовац рекао је да ће у року од седам дана доставити одговоре у писаној форми.

РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН

Одборници су на данашњој сједници усвојили и закњучак о утврђивању измјена дијела Регулационог плана „Центар исток-Центар запад, блок 4“, у оквиру којег је начелница Одјељења за просторно уређење Љубица Бећаревић дала уводне напомене, те појаснила да након усвајања овог документа план иде на јавни увид и расправу. Одборник СНСД-а Славиша Ђураш указао је на проблем паркинга у обухвату овог плана, констатујући да  је ситуација већ сада проблематична, а изградњом нових објеката ће бити још лошија. Дениса Пијетловића занимало је да ли је планирано измјештање саобраћајнице, а инжињери из бањалучког „Урбис центра“ као носиоци израде плана, појаснили су све недоумице.

Одборници су усвојили и план коришћења средстава за технчко опремање, изградњу објеката и чување ватрогасне опреме које користи Ватрогасна јединица, одлуку о условима и начину обављања јавног превоза лица и ствари на подручју општине, као и о начину, организацији и условима за вршење такси превоза. Одборници су подржали и Одлуку о финансирању политичких партија из буџета општине, као и продају путем лицитације пет парцела у Индустријској зони, у близини бензинске пумпе „Нада“,  те у обухвату регулационих планова „Дервента-сјевер-Луг“ и „Центар исток-центар запад, блок запад“.

Зелено свјетло добили су и извјештај о реализацији програма подстицаја пољопривредне производње у прошлој години, извјештај о раду општинског Одбора за жалбе и информација о стању насиља у породици на подручју општине. Одборници су подржали и усклађивање акта о оснивању, Спортско културног центра, чији је нови назив Спортски центар.

ПОСЈЕТА ПРЕМИЈЕРА

На сједници се говорило и о посјети премијера Српске Радована Вишковића, након што је шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић током актуелног часа затражио информације о томе састанку, а занимало га шта је ново у вези са изградњом прикључка на ауто-пут „9. јануар“, статусом дионице пута од Модрана до Осиње, те ситуацијом у „Унису“.

Одборница ПДП-а Сања Димитрић подсјетила је на допис пензионера о цијени услуга на гробљима, а њен страначки колега Драго Наградић пренио је захтјев групе грађана да се ограничењу брзине у Жељезничкој улици повећа са 40 на 50 км/х. Мирко Петрић предложио је оснивање радног тијела које би водило рачуна кадровима потребним у Дервенти.

  • Задовољство је било пренијети премијеру ситуацију у Дервенти, а његови утисци, како сам могао да видим, су врло позитивни. Два дана након његове посјете стигли су нам подаци Спољнотрговинске коморе БиХ за прошлу годину, у којима се виде да смо повећали извоз за 14 одсто и да он износи 344 милиона марака, а увоз је добро мањи од тога. То значи да око 6.500 хиљада шлепера стално вози махом према Броду и изнијели смо захтјев за изградњом брзе цесте Брод-Дервента-Добој, али и Дервента-Прњавор, како не бисмо имали хендикеп због удаљености ауто-пута. Разговарали смо и о приступној петљи која ће се градити у Осињи, а за коју је пројекат у завршној фази. То сам напоменуо највише због пута од Модрана према Осињи који ће добити статус од посебног интереса, а то се даље односи на ширину, одржавање и слично. На томе се интензивно ради, као и на добијању статуса града. Наш народни посланик Игор Жунић, ја и наши сарадници смо ангажовани и урадили смо елаборат о томе, а премијер нам је рекао да га пошаљемо на адресу Владе РС, наког чега ће о томе свој став дати Народна скупштина – рекао је  начелник општине Милорад Симић.

Говорећи о цијени услуга на гробљима и незадовољству пензионера, Симић је подсјетио да локална заједница о тој популацији брине колико је у њеној моћи, те да се 51.000 марака издваја за разне субвенције пензионерима.

  • Ми нисмо одредили те цијене, него смо дали сагласност, али се то не тиче новог гробља које је у изградњи и зато је то питање за Црквену општину и „Комуналац“. Међутим, те цијене су и даље ниже или идентичне у односу на окружење, а постоји проблем неодржавања уколико се то не наплаћује. Мезарја и католичка гробља се добро одржавају, али добро и наплаћују – рекао је Симић.

Предсједник СО Маријан Кљајић казао је да је парламент, послије дописа Удружења пензинера, затражио од „Комуналца“ објашњење, али да оно још увијек није стигло на адресу Скупштине.

Начелник Одјељења за стамбено – комуналне послове Горан Јевтић објаснио је да је ограничење брзине од 40 км/х у Жељезничкој улици предвиђено пројектом изградње те улице, да његову оправданост објаснио планом изградње сервисне саобраћајнице у овој улици, те великом фреквенцијом, прије свега, теретног саобраћаја.

  • Већи проблем су нам вандали који ноћу у тој улици возе аутомобиле по 150 км/х и при томе то снимају –рекао је Јевтић.

Related posts

ЗАЈЕДНО ПОСЛИЈЕ ТРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ

admin

МАЛИШАНИ ИСПРЕД СВОЈЕ ЗГРАДЕ СУГРАЂАНИМА НУДЕ ОСВЈЕЖЕЊЕ

admin

Елаборат први корак у увођењу видео – надзора

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još